Sinoć je u Kneževom Arsenalu u Kragujevcu ispisana istorija, a ovaj sjajni grad postao je centar Evrope.
Prvi festival održan u Evropi od početka pandemije. Crne majice sa motivima bendova, lanci, duge kose, nasmijana lica, iskreni ljubitelji rokenrola preplavili su arsenal već od 18h kada su kapije otvorene. Zanimljivo je da je baš u to vrijeme sijevalo i grmilo, oko grada je izgledalo kao Mordor, ali se ispunila ona stara “kruži kao kiša oko Kragujevca” i mimoišlo nas je nevrijeme, pa smo imali jedno ugodno veče uz stari dobri rokenrol. Ono što moram naglasiti je vezano za organizaciju festivala, na festival se ne može ući bez potvrde o vakcinaciji, pcr testa ili dokaza da je bolest preležana, ali za sve one kojima “fali baš ovaj papir” organizatori su obezbijedili brzo testiranje na ulazu, koje funkcioniše fenomenalno.
Veče na glavnom stejdžu počelo je uz legendarne Partibrejkerse. Kada je Cane izgovorio: “Dobro veče” mislio sam da će se tvrđava srušiti od ovacija. Jednostavno su se ljudi poželjeli ovakvih događaja, radost na licima se ne može odglumiti. Nizali su se hitovi od “Jedan poziv menja sve”, “Hipnotsana gomila”, “Sirotinjsko carstvo” do “Kreni prema meni”, a publika je glasno pjevala i šutala se kao da nema sutra. Nakon sat i po i naravno uz bis na koji smo ih morali vratiti, ovi sjajni momci su se oprostili od nas.
Jedna od neizostavnih bina na Arsenal Festu je i “Garden stage” sa mnogo sjajnih bendova i u odličnoj atmosferi. Mene su oduševili Bjesovi večeras svojim psihodeličnim nastupom i posebnom energijom koju imaju. Tu su još Darkshines, Keni nije mrtav, Kruševac Geto, KBO koji je sinoć I proslavaljao jubilej, Obojeni program i Funk shui koji su oduševili publiku.
Nakon Partibrejkersa na glavnu binu izašao je Momčilo Bajagić sa svojim instruktorima. Kada nastupaju Bajaga i Instruktori zagaratovana je sjajna svirka, mnoštvo emocija i ljubavi koja je u zraku, sve to nije izostalo ni ovaj put, iako nisu nastupila godinu i po dana. Hit za hitom, legendarne pjesme, a publika zagrljena i pjeva sa osmjehom. Naravno, uz Bajagu među instruktorima je i legendarni gitarista Žika Milenković čovjek sa nevjerovatnom energijom. “Drago mi je da smo nastupali večeras, da nije bilo nikakvih nepredviđenih okolnosti i da je sve prošlo dobro. Čovek koji se bavi ovim našim poslom živi u nekoj drugoj dimenziji i onda odjednom pandemija i promjena onog na šta smo navikli.
Ja sam se u tom periodu povukao na selo i uživao u toj dokolici, ali evo publika je učinila svoje, vratila nas tamo gde pripadamo.” rekao je Žika kada sam ga pitao kako je zadovoljan koncertom i kako je nastupati poslije toliko vremena pred ovako sjajnom publikom. Naravno, upitali smo i Bajagu o koncertu, svim ovim okolnostima i o planovima u budućnosti. “Bilo je fenomenalno, divna energija i ovo je ono što nam je trebalo. U zadnjih 40 godina ovo mi je najveća pauza u bez svirke. Drago mi je da vidim ljude da se vraćaju na koncerte i to je najvažnije. Planiramo ovo leto da iskoristimo za svirke a možda na jesen da poradimo na albumu. Ovog leta nastupamo širom regiona, tako da ćete nas gledati na mnogo koncerata I festivala, već sutra smo u Subotici, a očekuje nas i veliki rokenrol koncert na Tašmajdanu.” rekao je Momčilo Bajagić Bajaga za naš portal.
Svi koji su čuli za Brkove prije znaju za njihovu energiju nego za pjesme, za nezaboravan šou koji ćete doživjeti i koji nećete zaboraviti. Sad zamislite kad takav bend ne nastupa preko godinu dana, pa se poželi, e tako je bilo na finalnom nastupu ovih iskrenih pankera na Arsenal Festu. U već dobro poznatoj odjeći sa zanimljivim I gusto popunjenim šankom koji podstiče kreativnost počeo je njihov nastup. Hit za hitom i publika pjeva u glas. “Nije život cvjetno polje”, “Mala”, “Tolerancija”, “Nisađ ja za tebe”, “Seks i droga” su samo neke od pjesama koje su izveli sa šalama i dosločicama koje Šamso uvijek plasira na sjajan način. “ Jedva smo dočekali da nastupimo večeras, evo nas kao djeca kad razbucaju poklon za rođendan. Večeras smo izveli presjek naših najvećih hitova, drago mi je ako se publici dopalo i vidimo se ponovo”. rekao je Šamso za Eho portal.
Za kraj izvještaja želim reći nešto jako važno, na zidinama Arsenala nalazi se slika pokojnog Mikice iz benda Čovek bez sluha, ispod je pisalo “Superheroj” i to zaista i jeste bio. Duša grada, ali i festivala, a sad ga više nema. Svi izvođači su spomenuli njegovo ime, a sam taj pomen je izazivao gromoglasni aplauz kakav je on i zaslužio. Ja garantujem da nas odozgo gleda ponosno I da pazi na nas, mirno putuj stari moj ovaj festival kao i svaki sledeći je za tebe.
Autor: Zoran MATIĆ
