Nije nikakva tajna da Balkan nikada nije bio neko plodno tle za metal a naročito ne za black metal pravac. Sve što je nastalo nekada u tom žanru, trajalo bi par godina, sa par izdanja i gotovo. Ovaj put vam donosimo razgovor sa bendom koji već 23 godine aktivno svira black metal. The Stone su nastali 1996. godine pod imenom Stone To Flesh, a od 2001. sviraju kao The Stone i to traje i danas. Intervju smo uradili sa Kozeljnikom; osnivačem i gitaristom benda.
EHO: Vjerovatno ti je već dosadilo da odgovaraš na ovo pitanje, ali kakav je osjećaj biti bez Nefasa (vokal i tekstopisac) u vježbaonici, u studiju, na bini? Zna se da je on bio tu sa tobom skroz od početka dok prošle godine nije izašao iz benda.
KOZELJNIK: Iskren da budem, osećaj mi nije sasvim stran, shodno činjenici da je Nefas već jednom bio van stroja, govorim o periodu neposredno posle objavljivanja „Magla“ albuma, kada se takođe iz ličnih razloga povukao ali za razliku od tog vremena, njegova sadašnja odluka da napusti bend je konačna i definitivna. Moram napomenuti da Nefas nikada nije bio posebno zainteresovan za aktivnosti koje podrazumevaju konstantne probe benda, rad u studiju, vežbanje, pa u tom smislu ne mogu svedočiti o velikoj nostalgiji kada je u pitanju njegov fizički izostanak. Sa druge strane, njegova harizma, snaga pera i sve ono što je svojim postojanjem uneo u bend ostaje za sva vremena.
EHO: Osam punih albuma pod The Stone imenom, jedan album kao Stone To Flesh. Otkud tolika inspiracija? Još bolje, odakle dolazi tolika želja za istrajnošću uz ovu muziku na našim prostorima?
KOZELJNIK: Floskula ili ne, ali u pitanju je način života i sve ono što takav pristup nosi sa sobom. Fanatična upornost i vera u sopstveni identitet predstavljaju ključ za tu bravu istrajnosti, posebno u uslovima koji determinišu život na balkanskim prostorima, gde je maltene nemoguće opstati kao individua koja svoj život posvećuje umetnosti.
EHO: Bend je negdje zaključno sa albumom „Magla“ polako napustio Slavenstvo i Slavenski paganizam kao osnovnu inspiraciju za tekstove i preuzeo nihilizam, smrt, egzistencijalizam i mizantropiju za glavne teme u vašim pjesmama. Otkud je došla ta ideja i da li misliš da je bolje bilo u prvoj eri ili u ovoj sada, koja traje i dalje?
KOZELJNIK: Ne bih se u potpunosti složio sa tobom jer ako uzmeš u obzir prvi album i demo snimke, paganizam i nije toliko prisutan kao osnovna tematika tekstova. Drugi album „Slovenska krv“ i u dobrom delu treći „Zakon Velesa“, nose lirsku estetiku inspirisanu paganskim nasleđem, interpretiranu na način koji u potpunosti odgovara mračnom, apokaliptičnom, pa ako hoćeš i nihilističkom senzibilitetu koji prati bend od samog početka, a koji je i dan danas prisutan. Iz tog razloga ne bih želeo da rad benda delim segmentno na epohe, jer smatram da jedinstvena prepoznatljivost izraza nikada nije bila ugrožena, uprkos prisutnom diverzitetu koji prati diskografiju kako u tekstualnom tako i u zvučnom karakteru.
EHO: Već smo pomenuli da je Nefas skoro napustio bend i na njegovo mjesto je došao prošli live-vokal, Glad. Kako si ti zadovoljan promjenama u bendu? Da li je ovo postava koja bi mogla potrajati malo duže, uz tebe i Demonetrasa?
KOZELJNIK: Mislim da ne mogu biti zadovoljniji. Glad je oduvek bio blizak bendu, da li kao njegov član ili kao neko ko je uvek maksimalno podržavao rad istog, s’ toga on predstavlja pravi izbor za novog pevača. Njegov karakter i harizma, ma koliko bili drugačiji od Nefasovog, savršeno se uklapaju u definiciju malopre pomenutog senzibiliteta, čak šta više, nameću neke nove dimenzije koje će bend otkriti u daljem radu.
EHO: Poslije deset godina saradnje sa Folter Records iz Njemačke, bend je, tj. tačnije ti si osnovao svoju izdavačku kuću Mizantropeon Records. Da li je bilo ponuda nekih velikih izdavača za bend? Možeš li da nas uputiš kakav je danas generalno odnos bendova i izdavača u underground metal sceni?
KOZELJNIK: Teško je danas definisati taj odnos, a ne osvrnuti se na sve negativne okolnosti koje prate bendove i izdavače na tom putu, a pre svega mislim na deficit prodaje fonograma, muzičkih izdanja, što direktno utiče na taj odnos čineći ga nepredvidivim i nesigurnim. Svedoci smo da se generalno barata malim tiražima, a vrlo često se dešava da i ta umanjena količina proizvedenih nosača zvuka teško nalazi put do slušalaca, čineći muzičko stvaralaštvo skoro pa neodrživim. U takvoj situaciji gde je mrtva trka za preživljavanjem i jednih i drugih, sužen je izbor dobrih odluka, pa se često dešava da ona stara „uzmi ili ostavi“ diktira svaki izbor.
EHO: Skoro je izašao novi EP materijal, „Kruna praha“. Kakav je za sada odziv fanova na materijal? Da li si ti zadovoljan finalnim produktom ove dvije nove pjesme koje su se našle na izdanju?
KOZELJNIK: Veoma sam zadovoljan novim izdanjem objavljenim za Mizantropeon Records i to u dva formata, sedmoinčni vinil limitiran u 300 kopija i digipak CD verzija sa bonus pesmama. Zapravo su u pitanju tri nove pesme, od kojih se jedna ekskluzivno nalazi samo na kompakt disk verziji, a sve tri zajedno predstavljaju svojevrsnu priliku da se publika u studijskom smislu upozna sa Gladom i njegovim radom. Reakcije su dobre i prevazilaze naša očekivanja, jer generalno nije prošlo puno vremena od objavljivanja prethodnog „Teatar apsurda“ albuma koji je takođe odlično prihvaćen.
EHO: Da li postoje neki planovi za neku novu turneju na kojoj bi se promovisali „Kruna praha“?
KOZELJNIK: Osim par festivalskih nastupa ne planiramo turneju pre izdavanja sledećeg studijskog albuma koji je na rasporedu za iduću, 2020. godinu. Naravno, opcija za neke potencijalne singl koncerte je uvek otvorena ali fokusiramo se pre svega na studijski rad koji nam je trenutno prioritet.
EHO: Da se malo odmaknemo od The Stone, pitanje vezano za tvoj drugi bend, Kozeljnik. Tri godine su prošle od „Death Gives unto Life“; ima li planova za novi materijal? Da li postoje neki planovi za koncerte u skorijoj budućnosti?
KOZELJNIK: Da, rad na novom, trećem albumu je konačno počeo i plan je da se usnimi do kraja ove, a objavljivanje zakaže za iduću godinu. Zaključno sa „Death Gives..“ u potpunosti je zaokružen koncept koji je započet još na „Null…“ izdanju. Iskreno, nismo planirali da napravimo toliki vremenski razmak između drugog i trećeg albuma ali određene okolnosti nam nisu išle na ruku pa se sada nadamo daleko većoj aktivnosti, kako studijski tako i uživo.
EHO: Šta se dešava sa bendom May Result? Kružile su neke priče da će bend opet da se aktivno vrati na scenu? Već jedanaest godina od „Слава смрти“ albuma. Da li tu ima nekih pomaka ka mogućem novom materijalu ili koncertima?
KOZELJNIK: Nažalost priča se svodi na repeticiju istog odgovora od ranije, faza hibernacije i dalje je na snazi, a da li je bliža konačnici ili oživljavanju, to u ovom trenutku ne mogu da kažem. Prošlo je dosta vremena od kada je bend bio aktivan u onom pravom smislu te reči.
EHO: Kozeljnik, hvala ti na vremenu izdvojenom za naš portal. Posljednje riječi ovdje su tvoje…KOZELJNIK: Hvala tebi na pitanjima, bilo mi je zadovoljstvo. Sve najbolje u daljem radu.
Razgovarao: Aleksandar SARADŽIĆ
Fotografije: Vladimir Milovanovic photography
